• CAC Srbija

Stres - Začin našeg života

Uvodne naznake

CAC Srbija blog se pokreće sa namerom da većina nas, raspoložena za podelu znanja i iskustava pisanim putem, ima prostor u kome će ih deliti. Svi tekstovi će biti objavljivani kao lični stavovi autora, ne nužno i organizacija ili kompanija u kojima rade, osim ukoliko suprotno nije navedeno. Blog treba da bude mesto na kome ćemo predstavljati tekstove koji će se baviti svim onim što menadžment podrazumeva (od rukovođenja ljudskim resursima, finansijama, logistikom ili operacijama; prodajom, pravima…) ali i naša lična iskustva na opšte teme koje su u interesu svih. Ohrabrujem Vas da tekstove šaljete na info@cotruglialumni.rs Biće nam drago da ih objavimo ukoliko su u skladu sa postulatima kluba.


Da li postoji život bez stresa?

Zamislite da živite život u kome stres ne postoji, sve vam je baš potaman, nema nikakvih uzbuđenja, sve teče po planu, nema odskakanja, jednom rečju: idealno.

A sada razmislite ponovo da li želite da živite život koji se sveo na jednu ravnu liniju, gde je sve savršeno, gde se ništa ne dešava ni pozitivno ni negativno...

Da li ste sigurni da to želite jer život bez stresa bi izgledao baš tako?

Stres, jedna od reči koja u našim mislima najčešće ima negativnu konotaciju, a predstavlja sastavni deo naših života, toliko toga o njemu dosta ljudi i ne zna (poput toga da postoji i pozitivan stres), ali ono što je sigurno jeste da postoji način na koji možemo mi sami da utičemo na to kako doživljavamo stres i na koji način da upravljamo njime, kako u poslovnom tako i privatnom životu.


Nova normalnost je sada naša realnost

2020. je godina koja je na globalnom nivou unela promene u našim životima. Sve što smo u posledenje vreme uzimali zdravo za gotovo je nestalo. Uslovi u kojima živimo su se promenili. Počeli smo da planiramo danas za sutra, jer je planiranje par meseci unapred previše neizvesno.

Neizvesnost je postala deo naše realnosti, što je dovelo do negativnih uticaja na mentalno zdravlje mnogih. Strah od nepoznatog i nevidljivog neprijatelja je doveo do povećanja osećanja anksioznosti, depresije, pa čak i agresivnosti kod ljudi. Neke od posledica su već vidljive, a druge ćemo osetiti tek u budućnosti.

Došli smo u stanje gde živimo u konstanom stresu dok pokušavamo da žongliramo privatnim i poslovnim obavezama, da uradimo sve onako kako smo radili i do sada dok se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Neki su u tome uspešniji, neki manje uspešni. Svi se borimo koristeći mehanizme i načine ponašanja koje smo do sada stekli, ali kroz proces adaptacije učimo i neke nove strategije koje se pokazuju kao adekvatnije sadašnjoj situaciji.


Ono što izdvaja one koji su u ovom trentku uspešniji u svojim reakcijama na stres u sadašnjoj situaciji jeste rezilijentnost koju je moguće graditi uz pomoć tehnika upravljanja stresom.

Rezilijentnost predstavlja sposobnost osobe da adekvatno odgovori na stres. Imamo je svi, samo je pitanje u kojoj meri smo je razvili i da li je koristimo. Ona nije fiksna osobina ličnosti. Fleksibilnost, adaptibilnost i istrajnost mogu svima nama da pomognu da ojačamo našu rezilijentnost kroz promenu naših misli i ponašanja.

Biti rezlijentan ne znači da osoba ne doživljava stres, da ne postoji emocionalni odgovor na njega i da ne pati. Upravo suprotno tome, osobe sa razvijenom crtom rezilijentnosti rade na svojim mislima, emocijama i patnji, a ne samo na tome da budu mentalno jaki.

ABC model – nova perspektiva razmišljanja

Da bismo mogli da se nosimo sa stresom, a samim tim i drugim životnim problemima, potrebno je da pogledamo u sebe i svoje misli jer najmoćniji stresor je naš um.

Rad na sebi je osnova za sve, a jedan od načina na koji možemo da dođemo do kognitivnog uvida jeste ABC model koji je osnova REiKBT (racionalno emotivnog i kognitivno bihejvioralnog) psihoterapijskog pravca. Najbolji opis filozofije koja stoji iza njega je u sledećoj rečenici:

ČOVEK NIJE UZNEMIREN STVARIMA PO SEBI, VEĆ SOPSTVENIM VIĐENJEM STVARI (Epiktet).

Uverenje velikog broja ljudi je da su događaji i ponašanja drugih ljudi ti koji dovode do naših emocionalnih i ponašajnih reakcija. Prema ABC modelu možemo videti da su UVERENJA, odnosno misli i značenja koja osoba pridaje događajima i drugim ljudima direktno odgovorna za to kako se osećamo i šta činimo!


Najlakši način da objasnimo ovaj model jeste kroz praksu.


Zamislite sledeću situaciju:

Radite od kuće, danas treba da predate važan projekat. Deca su pored vas, očekuju da im posvetite pažnju i ometaju vas. Ne znate da li ćete stići sve da uradite na vreme.

Gornji opis predstavlja A, odnosno aktivirajući događaj.

C predstavlja reakciju koja je, recimo, osećanje krivice i anksioznost.

Većina pogrešno veruje da su drugi ljudi i spoljašnji događaji u našim životima odgovorni za to kako se osećamo, tj. da A (događaj) direktno vodi do C (osećanja i ponašanja). Drugim rečima, u našem primeru, rok da se završi projekat uz decu kod kuće je prouzrokovao stres.

Međutim, nešto veoma važno se nalazi između A i C. To je B, tj. naše misli i uverenja. Te misli su prouzrokovale disfunkcionalna osećanja i ponašanje. U našem primeru to uverenje može da bude nešto od sledećeg: Ja sam totalni promašaj. Ništa ne stižem. Nijedna stvar koju radim nije kako treba.

Ovakve misli zovemo iracionalnim uverenjima i upravo one utiču na naše reakcije.

Prvi korak u promeni naše reakcije na stres zapravo jeste prepoznavanje ovih iracionalnih uverenja kako bismo mogli da ih učinimo racionalnim.

A koji je najlakši način da prepoznamo to B? Naći ćete ih u rečenicama koje imaju reči poput TREBA, MORA, UŽASNO, NE MOGU DA PODNESEM.

Evo još par primera:

Život treba da bude fer.

Morao bi da bude ljubazniji.

Morao sam bolje to da uradim.

Ne smem da napravim grešku.

Moram da izađem s tim na kraj.

Moram da sve kontrolišem.

Ono što moram da vam priznam jeste da nije lako identifikovati B, a još teže je da krenemo da ga menjamo jer iracionalna uverenja leže duboko u nama. Način postoji i ponekada je potrebno imati podršku stručne osobe koja je tu da vas podrži i nauči kako da pronađete B i zamenite vaše iracionalno uverenje racionalnim.

Naravno, uvek možete i sami da vežbate kako to da uradite: zamislite ovaj proces kao trening, na početku nije lak, potrebno je više vremena i napora da bi se identifikovao B, ali uz vežbu se vreme i napor smanjuju, a brže se i iracionalna uverenja menjaju racionalnim.

Probajte i sami na sledeći način:

Razmislite o nekoj situaciji u kojoj ste imali neadekvatnu emocionalnu reakciju ili ponašanje (možda ste bili besni, anksiozni, depresivni, imali jako osećanje krivice).

Zapišite C, nakon toga se setite situacije u kojoj se to desilo i zapišite je (ovo zapravo predstavlja A). Ako vam je lakše prvo zapišite A pa tek onda C.

Kada ste uradili sve to, vratite film u svojoj glavi i zapišite šta vam je baš u tom trenutku prolazilo kroz glavu, vaše misli (B). Budite iskreni prema sebi, pokušajte da nađete iracionalno uverenje koje je dovelo do C.

Ako ste uspeli da ga nađete prelazimo na sledeći nivo: zamenu iracionalnog uverenja racionalnim.

Racionalno uverenje definišemo tako što obrazložimo šta bismo voleli da se događa, a zatim utvrdimo šta se zapravo događa (u realnosti). Zatim dodamo komponentu PRIHVATANJA situacije kao takve.

U našem primeru racionalno uverenje bi moglo da glasi: Voleo/volela bih da završim projekat u roku i da on bude savršen, ali činjenica je da se to možda neće desiti i projekat neće biti savršen, to ne znači da sam totalni promašaj i da ne znam svoj posao.

Ovaj način razmišljanja nas ne parališe, nego nas vodi ka tome da rešimo problem, a samim tim i smanjimo nivo stresa.

Važno je i da napomenem da racionalna uverenja ne vode ka ravnodušnosti pošto ravnodušnost nije pokretač promene i motivator.


Ostale tehnike upravljanja stresom

Važnost racionalnog razmišljanja je krucijalna u upravljanju stresom, ali ne smemo zaboraviti ni na ostale tehnike koje su tu da nam pomognu:

1. Fizička aktivnost čije su prednosti mnogobrojne, počev od smanjenja psihičke i fizičke napetosti do poboljšanja imuniteta. Pronađite aktivnost koja vam odgovara i ne odustajte. Čak i kada ste pretrpani obavezama, idite na trening, trčite, skačite, plešite, radite ono što vas opušta dok vam je telo u pokretu.

2. Podrška okruženja je uvek značajna. Nije bitno samo koliko vremena provodimo sa porodicom ili prijateljima već i sam kvalitet interakcije, pogotovo u današnjoj situaciji. Pričajte sa onima koji su vam bliski o problemima, čak i o onima na poslu. Moguće je da ćete dobiti koristan savet i možda sagledati stvari iz druge perspektive. Ne zaboravite na reciprocitet u odnosima.

3. Dobar noćni san nema alternativu. Odgovarajuće spavanje je jedan od najboljih inhibitora stresa koji postoje. Dužina sna je individualna i na vama je da procenite koliko sati noćnog sna vam je potrebno. A da bi kvalitet bio odgovarajući – zaboravite na kofein i alkohol pre spavanja, ostavite mobilni telefon, kompjuter, eliminišite sve što može da vam smeta u spavaćoj sobi. Ako vam se razne misli vrzmaju po glavi pre nego što legnete izdvojite 10-15 min, olovku i papir u ruke i zapišite ih kao i ideje za njihovo rešavanje. Jednom zapisane, tamo će i da ostanu do jutra, a vi ćete odmorni lakše da započnete naredni dan.

4. Primenjujte po potrebi tehnike relaksacije koje vam prijaju. Za nekoga će to da bude meditacija, za nekog mindfulness (svesna pažnja), različite tehnike disanja. Sve one imaju svoje prednosti i mane, nađite onu koja je u ovom trenutku ono što vam odgovara.

Da biste sačuvali svoje mentalno zdravlje dok se adaptirate na našu realnost..

Ne zaboravite da budete nežni prema sebi i prema drugima. Obično nam je lako da prihvatimo tuđe greške i da imamo razumevanje za tuđe postupke, a za svoje ne. Sledeći put kad počnete sami sebe da kritikujete zato što je haos u stanu, deca predugo gledaju TV ili igraju igrice, zastanite i razmislite šta ste sve dobro uradili ili završili danas i shvatićete da nemate razloga da budete prestrogi prema sebi.

Obratite pažnju na svoje misli i osećanja, počnite da primećujete i zapisujete vezu između njih kako biste lakše prebrodili sopstvene krize.

Samim tim, budite realni u očekivanjima prema sebi i prema drugima. Ne tražite perfekcionizam u svemu, spustite lestvicu bar malo kako biste lakše disali i smanjili nivo stresa koji osećate.

To ćete najlakše da uradite ako imate na umu šta možete, a šta ne možete da kontrolišete. Sasvim je sigurno da ne možete da kontrolišete broj zaraženih i ko je sa kim u kontaktu, ali možete da preduzmete preventivne mere kako biste sačuvali svoje zdravlje. Možete da kontrolišete i koliko vremena provodite čitajući vesti i birajući izvore istih.

Ne zaboravite na sve koje volite, distanca je potrebno da bude fizička, a ne socijalna. Ostanite u kontaktu sa onima koji su vam dragi, smejte se, pričajte sa njima o onome što vam je bitno jer to je način da prevaziđete neke situacije.

Nova normalnost je postala naša realnost i ona se još uvek oblikuje, a oblikujemo je svi mi našim postupcima i načinom života. U svom haosu koji je nametnula ne zaboravite na svoje i mentalno zdravlje vaših najbližih!


Nataša Ivković Lovrić

294 views
Kontakt
pratite nas

Višegradska 27

11000 Beograd, Srbija

info@cotruglialumni.rs

  • Grey LinkedIn Icon
  • Grey Facebook Icon
  • Grey Instagram Icon
  • Grey YouTube Icon

© 2020.Cotrugli Alumni Klub Srbija. All Rights Reserved.